Vojadžer 2 je ušao u međuzvezdani prostor

Posle 41 godine od lansiranja, 5. novembra 2018. godine, Vojadžer 2 napustio je oblast Sunčevog uticaja i priključio se Vojadžeru 1 u zajedničkoj međuzvezdanoj misiji. Vojadžer 2 je tako postao drugi kosmički brod koji je dosegao međuzvezdani prostor. Međutim, da bismo shvatili značaj tog događaja, potrebno je da se vratimo u 1977. godinu kada su obe letelice lansirane sa Kejp Kanaverala.

Njihova misija bila je bez presedana, sa ciljem da se kosmičkim brodovima dotakne prostor izvan sunčevog sistema. Prvo je lansiran Vojadžer 2 a posle mesec dana i Vojadžer 1. Međutim, s obzirom na to da je Vojadžer 1 leteo unutrašnjom orbitalnom stazom, pretekao je Vojadžer 2 i prvi stigao do Jupitera pa otuda i naziv "Vojadžer 1". Obe letelice su napustile Jupiter i njegove mesece 1979. godine, a zatim su 1980. obišle Saturn i njegov mesečev sistem. Tokom susreta sa Saturnom Vojadžer 1 je dobio ubrzanje na gore napustivši planetu i Sunčev sistem dok je Vojadžer 2 nastavio let ka Uranu i Neptunu, do kojih je stigao 1986. odnosno 1987. godine. Dok su se letelice kretale ka kraju Sunčevog sistema, nalazile su se unutar heliosfere. Heliosfera liči na ogroman zaštitni balon nabijen česticama plazme koje izbacuje Sunce u obliku mlazeva. Ti mlazevi čestica se nazivaju solarnim vetrom, i on okružuju Sunce i većinu planeta Sunčevog sistema. Solarni vetar se širi brzinom od 2 miliona kilometara na čas, daleko izvan orbite Plutona, sve dok se ne sudari sa nadolazećim međuzvezdanim vetrom. Granica gde se to dešava naziva se heliopauza, koja odvaja heliosferu od međuzvezdane sredine. Usput, Vojadžer 2 je bio u mogućnosti da beleži jačinu solarnog vetra koristeći uređaj "Plasma science subsystem" ili PLS. Vojadžer 1 takođe nosi svoj PLS sistem, koji se na žalost pokvario još 1980. godine, tako da samo Vojadžer 2 daje naučnicima mogućnost da direktno nadgledaju solarni vetar do kraja heliopauze.

Petog novembra 2018. godine, Vojadžer 2 je detektovao oštar pad čestica solarnog vetra, dok je u isto vreme detektovao naglo povećanje galaktičkih kosmičkih zraka. Kosmički zraci su visoko energetski protoni koji se kreću ekstremno velikim brizinama pri čemu nose mnogo energije. Ovi kosmički zraci ubrzani su eksplozijama masivnih zvezda pre 10 ili 20 miliona godina. Iznenadno povećanje prisustva kosmičkih zraka, i pad prisustva čestica solarnog vetra, predstavlja dokaz da se Vojadžer 2 priključio Vojadžeru 1 u međuzvezdanom prostoru. Oba kosmička broda su se sada našla u lokalnom međuzvezdanom oblaku, koji je oko stotinu hiljada puta veći od heliosfere. Međutim, taj oblak je neverovatno slab - oko stotinu triliona puta je ređi od oblaka u našoj atmosferi. On je zaslužan što sunčeva heliosfera poprima oblik komete, kao posledica kretanja Sunca i Sunčevog sistema kroz njega.

Zahvaljujući ispravnom PLS uređaju koji nosi Vojadžer 2, naučnici su u mogućnosti da odrede da li je Sunce napustilo ili nije napustilo lokalni oblak odnosno da li upravo prelazi u susedni takozvani G oblak. Ta očitavanja će nam bukvalno pomoći da shvatimo naše mesto u galaksiji. Oba kosmička broda i dalje funkcionišu i nastaviće da rade sve dok imaju energije. Obe letelice pokreće radio-izotopni termalni generator, koji je jednostavni blok radioaktivnog plutonijuma koji se vremenom raspada. Kako se plutonijum raspada, proizvodi toplotu koja se zatim može koristiti za pokretanje ostalih sistema letelice. Međutim, raspadom plutonijuma, njegova snaga slabi. Danas, obe letelice odašiljaju signale sa izlaznom snagom od oko 20 vati. To je ekvivalentno snazi koja je potrebna da se upali sijalica u frižideru. Vremenom, njihovi signali stižu na Zemlju ali su izuzetno slabi. Da sačuvaju snagu Vojadžera 2, menadžeri misije isključili su spoljnu kamera na letelici posle prolaska pored Neptuna 1989. godine. Međutim, izlazna snaga obe letelice i dalje nastavlja da se smanjuje za oko 4 vati svake godine. To znači da će menadžeri misije morati da se suoče sa odlukama koje će instrumente morati da isključe u budućnosti kako bi produžili međuzvezdanu misiju letelica.

Iako su obe letelice ušle u međuzvezdani prostor, pred njima je zapravo dug put do potpunog napuštanja Sunčevog sistema. Oba Vojadžera su 144 odnosno 120 astronomskih jedinica udaljeni od Sunca. Jedna astronomska jedinica je mera koja predstavlja udaljenost od Zemlje do Sunca. Tako je Neptun udaljen oko 30 astronomskih jedinica. Dakle, obe letelice su 4 i 4,8 puta dalje od Sunca nego što je to Neptun. Ali, ni ta pređena razdaljina nije ništa u poređenju sa 1000 astronomskih jedinica, koliko iznosi promer Oortovog oblaka - gigantske sfere prepune malih ledenih kometa koje milionima godina tiho orbitiraju oko Sunca. Našim letelicama će biti potrebno 300 godina da dođu do ivice Oortovog oblaka, i još 30.000 godina da stignu na njegovu drugu stranu. Sa te tačke gledišta, obe letelice će biti udaljene od Zemlje više od jedne svetlosne godine i Solarni sistem će se jedva nazirati sa te distance. Njihova konačna sudbina je da orbitiraju Mlečnim putem među njegovih 400 milijardi zvezda. Ali, čak i tada Vojadžeri će biti spremni za svoju najvažniju misiju. Naime, svaka letelica nosi zlatnu ploču sa muzikom, zvucima, slikama i pozdravima ljudi na 55 jezika sa planete Zemlje. Ploče predstavljaju svojevrsnu poruku čovečanstva u boci, koje letelice nose sa sobom o verovatno davno izumrloj civilizaciji koja je iz znatiželje krenula u istraživanje univerzuma.

Foto: Youtube printscreen / Launch Pad Astronomy



Podeli na Facebook!