Carica Katarina Velika

Ruska carica Katarina velika, rođena je 2. maja 1729. godine u mestu Stettin u tadašnjoj Pruskoj, od oca Kristijana Avgusta i majke Johane Elizabete od Holštajn-Gotorpa. Kršteno ime joj je Sofija Avgusta Frederika od Anhalt-Zerbsta. S obzirom na to da je bila plemićkog porekla, nosila je titulu nemačke kneginje i bila je u srodstvu sa budućim kraljevima Švedske, Gustavom III i Karlom XIII.

Pred sam kraj vladavine Ruske carice Jelisavete, koja je odredila svog rođaka Petra III za naslednika ruskog trona, naročito se dopala nemačka kneginja Sofija Avgusta. Zbog toga je, 1744. godine i odabrala za suprugu budućeg ruskog suverena. Venčanjem, Sofija je prešla u pravoslavnu veru i promenila kršteno ime u Katarina. Veoma brzo, Smokvica, kako su je zvali na dvoru, pokazala je svoj raspusni karakter kada su muškarci u pitanju i upustila se u niz neskrivenih ljubavnih odnosa. Usled njenih sve otvorenijih neverstava brak ruskog suverena Petra III je u carskim krugovima ocenjen kao katastrofalan po budućnost Ruskog carstva.

Dolaskom na ruski tron 1762. godine, Petar III od Rusije, sa Katarinom prelazi u Zimski dvorac u Sankt Peterburgu. Samo šest meseci po ustoličenju na presto Ruskog suverena, Petar III od Rusije je ubijen u atentatu u kome je učestvovao Grigorij Orlov, jedan od Katarinih ljubavnika.

Kao vladarka Rusije, Katarina je imala nekoliko dece za koju se istorijski pretpostavlja da su rođena iz njenih burnih ljubavnih veza. Njen seksualni apetit bio je bukvalno nezajažljiv. Otvoreno se zalagala za neophodnost i dobrobit svakodnevnih seksualnih aktivnosti i to najmanje šest puta dnevno. Zvanično je imala 21-og ljubavnika dok ih je ukupno, tokom vladarskog staža, bilo preko 80. Tokom života patila je od više poremećaja a najčešće ju je pratila gotovo stalna nesanica protiv koje se borila - seksom. Ostalo je istorijski zapisano da je pored burnog, aktivnog ljubavnog života uživala i u voajerizmu.

Umrla je 17. novembra 1796. godine. No, i pored očiglednog poremećaja ličnosti, ostala je upamćena kao vladar zbog svog angažovanog prosvetiteljstva pod uticajem Voltera i Didroa čiji je savremenik bila.

Foto: visit-petersburg.ru printscreen



Podeli na Facebook!